Dragi učenici, 

      Na kraju ste osnovne škole. Bliži se trenutak kada treba da izaberete srednju školu, a time i svoj profesinalni put. Znamo da vas zbog toga pritiskaju mnoge dileme, da zbog toga postavljate pitanja, da ste u nedoumici, da tražite odgovore.

      U toku dosadašnjeg školovanja sigurno ste razmišljali o pitanjima vezanim za izbor zanimanja. Za sticanje širokih saznanja možete se u svakom trenutku obratiti psihologu i pedagogu škole, odeljenjskim starešinama i predmetnim nastavnicima.

      Opredeljenje za jedno zanimanje i školu nije samo izbor onoga što ćete raditi i što će vam se dešavati sledećih nekoliko godina. Izbor zanimanja odredjuje ono što će činiti važan sadržaj vašeg budućeg života. Zato ne sme biti rezultat nedovoljno promišljenog ili slučajnog opredeljenja. Odluka ovakve vrste mora se donositi pažljivo. Odluku morate doneti samostalno a pomoć vam je potrebna kako ne bi zanemarili najbitnije principe uspešnog izbora zanimanja.

      Zato do odluke dodjite postepeno korak po korak. Pri svakom od ovih koraka treba se zaustaviti i razmisliti o tome šta još treba da saznate o sebi, o svetu rada, o obrazovanju. Tek kada ste sigurni da vam dodatne informacije iz jedne faze nisu potrebne, da ste sve sagledali, predjite na sledeću fazu odlučivanja. Tako ćete polagano, korak po korak, da se približite svojoj odluci. 

      Korak prvi (sklonosti, interesovanja)

      Svakom čoveku veoma je važno da mu posao koji obavlja pričinjava zadovoljstvo. Da bi se to ostvarilo potrebno je da čovek radi posao za koji pokazuje odredjena interesovanja i skolonosti. Sklonosti i interesovanja ljudi se veoma razlikuju. Verovatno i vi već znate šta biste voleli da radite i čime bi voleli da se bavite. Razmislite o svojim interesovanjima, a ako niste sasvim sigurni, porazgovarajte sa svojim roditeljima, nastavnicima, psihologom i pedagogom škole. Izdvojite širi krug, veću grupu zanimanja za koje pokazujete skolonosti i interesovanja. 

      Korak drugi (sposobnosti)

      I po sposobnostima se ljudi veoma razlikuju. Kada je u pitanju izbor zanimanja, treba znati da svako od nas poseduje sposobnosti za veći broj zanimanja. Sa druge strane ni za koga se ne može reći da je sposoban za sve. Razmislite o svojim sposobnostima. Na primer: razmislite o tome kako podnosite fizičko opterećenje, kakve su vam zdravstvene sposobnosti i da li su one prepreka nekim poslovima, da li posedujete spretnost ruku i prstiju, da li se sa lakoćom snalazite u prostoru, razumete li lako principe rada mašina i uredjaja, kako baratate rečima, a kako veličinama i količinama, imate li strpljenja za druge ljude i poslove koji ne idu uvek kao ''po loju'' i slično.

Ponekad nas drugi ljudi bolje znaju nego mi sebe i realnije procenjuju naše kvaliteta i mane. Porazgovarajte o tome sa ljudima oko sebe. 

      Korak treći (zahtevi zanimanja)

      Zanimanje od ljudi koji njima hoće da se bave, zahteva odredjene sposobnosti, kao i osobine ličnosti, motivaciju i interesovanja. To sve doprinosi uspešnosti na poslu. Zato se potrudite da upoznate zahteve šireg kruga zanimanja, prvenstveno onih zanimanja koja predhodno izdvojite na osnovu sklonosti i interesovanja.

Pošto poznajete svoje sklonosti i interesovanja, kao i svoje sposobnosti i zahteve zanimanja, postavite sebi pitanja:''Koliko su moje sklonosti i sposobnosti u skladu sa zahtevima zanimanja koja me interesuju?'', ''Da li mogu odgovoriti tim zahtevima?''. 

      Korak četvrti (detaljno informisanje)

      Za zanimanja koja ste izdvojili, u ovoj fazi odlučivanja morate se potruditi da prikupite što detaljnije informacije. Zadjite u srž zanimanja, u njegove specifične zahteve i radne operacije. Što detaljnije upoznate ova zanimanja, vaša odluka će biti temeljnije zasnovana i realnija. 

      Korak peti (perspektiva izabranih zanimanja)

      Ovo je jedno od najznačajnijih pitanja i zato ga nikako ne smete zaboraviti. Za zanimanja koja ste izdvojili važno je da znate sledeće:

• kakve su mogućnosti, kada završite obrazovanje, da nadjete sebi odgovarajuće zaposlenje, odgovarajuće radno mesto u svojoj sredini,
• kakve su mogućnosti stručnog usavršaavanja i napredovanja,
• u kojoj meri znanje i veštine koje steknete možete da iskoristite za druge poslove, u koliko iz bilo kog razloga više nećete raditi u svojoj struci.

      Korak šesti (mogućnosti stručnog obrazovanja)

      Srednja škola se dosta razlikuje od osnovne. O tome se morate detaljno informisati. Za zanimanja koja izdvojite saznajte: gde se nalaze škole, koji se nastavni predmeti izučavaju, koliko je zastupljena praktična nastava i gde se izvodi. 

      Korak sedmi (kvalifikacioni ispit)

      Sada ostaju pripreme i kvalifikacioni ispit. Zahvaljujući dobroj volji i spremnosti da vam uvek izadju u susret nastavnici srpskog jezika i matematike organizovaće simulaciju kvalifikacionog ispita. Takodje u školi će biti organizovana pripremna nastava.

Ako ste dobro odmerili svoje želje i dobro primpremili kvalifikacioni ispit, na pragu ste upisa u željenu školu. 

      Ovo je samo pokušaj da se ukratko izloži ono o čemu treba da vodite računa kada razmišljate o svom budućem pozivu.

Podsećamo vas da se ljudi medjusobno razlikuju, da nisu svi podjednako sposobni za sve, i da zato prilikom izbora zanimanja povedete računa o tome da ono odgovara vašim sposobnostima i osobinama ličnosti. 

SREĆNO!!! 
 

Novine u organizaciji kvalifikacionog ispita za upis u srednje škole školske 2008/09.godine 

      Kvalifikacioni ispit za ovogodišnju generaciju učenika osmog razreda biće delimično promenjen u testu iz matematike i srpskog jezika, za razliku od prijemnih ispita u umetničkim i specijalizovanim školama, koji će ostati identični kao i prošle godine. U novine spadaju i dežurstva profesora srednjih škola na predstojećem upisu u prvi razred srednje škole i nezavisnih posmatrača koje će angažovati prosvetne vlasti.

      Ostali kriterijumi upisa ostaju isti, počevši od polaganja u matičnoj školi i '' praga znanja'' koji podrazumeva da samo kandidat koji osvoji minimum po jedan poen na oba testa može da konkuriše za djačku knjižicu četvorogodišnje srednje škole. Na snazi će ostati i pravilo da prilikom rangiranja prvenstvo imaju oni sa po pet bodova iz matematike i srpskog jezika.

      Test iz matematike tradicionalno se sastoji od 17 zadataka, a u predstojećoj proveri znanja u pet zadataka će biti izmenjene samo vrednosti, odnosno brojevi u odnosu na zbirku iz koje se učenici spremaju za kvalifikacioni ispit. Ostali zadaci na ispitu ostaće potpino isti kao u zbirci. U srpskom jeziku, sve ostaje isto osim redosleda odgovora koji je ponudjen u zbirci. To praktično znači da će u svim zadacima u kojima je ponudjeno više odgovora redosled odgovora biti promenjen prilikom polaganja testa iz ovog predmeta.

      To su dve promene koje su nastale iz želje da se učenici kvalitetnije pripremaju za kvalifikacioni ispit. Da napuste princip takozvanog ''fotografskog pamćenja''. Vizuelno pamćenje ili učenje napamet nije dobro jer ne daje kvalitetno znanje za odredjeni rok ili ciljano samo za polaganje kvalifikacionog ispita.